Ben Bernanki: Mali biznisi ključni za porast zaposlenosti

Bernanki: "Male firme zapošljavaju milione Amerikanaca i otvaraju više od polovine svih novih radnih mesta".

Predsednik američke Centralne banke Ben Bernanki izjavio je da su mala preduzeća, vitalna za otvaranje novih radnih mesta, pogođena oštrim smanjenjem bankarskih kredita koji su im neophodni za povećanje obima posla i broja zaposlenih.

Bernanki je na konferenciji u Vašingtonu rekao da male firme zapošljavaju milione Amerikanaca i otvaraju više od polovine svih novih radnih mesta. On je naglasio da je davanje kredita zdravim malim firmama ključno za ekonomski oporavak.

Bankama se tokom ove ekonomske krize upućuju kritikezbog neodgovarajućih kreditnih standarda, zahvaljujući kojim mnogi nisu u stanju da isplate dug, što šteti bankama i ugrožava ekonomiju. Bernanki je zatražio od banaka da daju više kredita manjim firmama, ali da to čine razborito.

Današnji skup u Vašingtonu je bio najnoviji od desetine sličnih sastanaka širom zemlje sa kreditorima, onima koji uzimaju kredite, vladinim zvaničnicima i svima koji traže najbolji način za povećanje pozajmica bez preteranog rizika.

Mala privreda - rešenje za nezaposlenost

Mnogi Amerikanci su usled globalne ekonomske krize izgubili posao, međutim prema podacima Kofmenovog indeksa preduzimačkih aktivnosti, broj registrovanih privatnih firmi je u periodu između 2007. i 2009. godine porastao. Neki ekonomisti smatraju da je upravo recesija ono što je mnoge Amerikance nateralo da započnu privatni biznis.

Radni dan DŽesija Rauča pomalo je neobičan. On nema uobičajenu kancelariju već mu sto u lokalnoj kafeteriji služi i kao radni sto. DŽesi je pre 4 meseca osnovao svoju firmu i već vidi dobre strane tog poteza.

“Imam slobodu da odlučim šta ću da radim. Spavam duže ujutru, ali i odlazim u krevet malo kasnije,” kaže Rauč.

Započinjanje sopstvenog biznisa nosi i određeni rizik. “Živim od ušteđevine što je zastrašujuće i mučno i zbog toga moji roditelji brinu. I ja sam nervozan,” dodaje Rauč.

Rauč je doneo odluku da otvori svoju firmu pošto mu je istekao ugovor sa nevladinom organizacijom za koju je radio: “Poslao sam mnoštvo rezimea. Jako je teško pronaći posao u gradu koristeći se tradicionalnim metodama.”

Pamela Stro takođe smatra da je teško naći posao: “Bilo je zamarajuće. Bila sam nezaposlena 10 meseci tokom kojih sam poslala 250 prijava za posao,” kaže Pamela.

Dok je tražila posao u oblasti kompjuterske tehnologije, Stro je zaradila nešto novca kao stručnjak za kompjutere pružajući usluge firmama. “To nije bila svesna odluka. Počela sam da radim za sebe jer su mi se otvorile mogućnosti preko prijatelja i kontakata, koje ne bih mogla da iskoristim da nisam započela sopstveni biznis,” kaže ona.

Situacije slične ovima u kojima su se našli Pamela Stro i DŽesi Rauč zadesile su ljude širom SAD. Godišnji izveštaj Kofmenove fondacije o preduzimačkom indeksu pokazuje da je 2009. godine otvoreno najviše privatnih firmi u poslednjih 14 godina. Barbara Pouzner, vlasnica grupe “Preferred Staffing” kaže da je većina ljudi koji su joj se tokom prošle godine obratili za pomoć, visoko kvalifikovana i voljna da radi za manje novca.

“Došli su kod nas jer su bili otpušteni ili primorani da se prevremeno penzionišu, a onda su neki od njih shvatili da bi mogli da započnu sopstveni biznis,” kaže Pouzner.

Ipak i pored toga što je sve veći broj preduzimača, Biro za statistiku rada nije zabeležio značajan pomak u broju ljudi koji započinju privatni biznis. “Za svakog kojeg dodamo, možda izgubimo jednog,” kaže Pouzner.

Peni Piket iz Uprave za malu privredu kaže da je istorija pokazala da kompanije mogu da budu uspešne i u teškim ekonomskim vremenima: “Neke od najuspešnijih američkih kompanija su osnovane tokom najgorih vremena. Majkrosoft je na primer počeo sa poslovanjem 1980-ih.” Ostaje nada da će se rizici na kraju isplatiti.

(VOA)